Supruga me krivi za svaku našu svađu: Na razvod ne pristaje, a ja se osećam kao da sam zarobljen, ne znam šta više da joj ponudim
"Za svađu je potrebno dvoje", stara je izreka koju i vrapci na grani znaju, ali šta se dešava kada jedna strana stalno upire prstom u drugu, prebacujući na nju svu odgovornost za probleme u vezi?
Svađe, napetosti i razmišljanja o razvodu braka, stvari su na koje se sveo dvadesetogodišnji brak muškarca koji je pomoć potražio u rubrici portala "The Guardian" koju vodi psihoterapeutkinja i životna savetnica Analisa Barberi. Dalje u tekstu prenosimo vam njegovu ispovest u celosti.
- Poslednjih nekoliko godina neprekidno se svađamo. Povod za konflikt često su samo sitnice. Čim se ne složimo oko nečega, govori mi da sam tvrdoglav i da nemam empatije. Bezazlene rasprave kod nas uvek prerastu u konfrontacije koje se završavaju njenim uvredljivim rečima prema kojima sam ja bezosećajan, nezreo i arogantan. I naravno kriv za ovakvo stanje u braku, napisao je nesrećni suprug pa nastavio:
- Više puta mi je rekla da nas vučem dole. Pokušao sam da razgovaram o problemima, pisao sam joj čak i e-mailove u kojima sam izneo kako se osećam zbog toga, ali retko bih dobio odgovor. Predložio sam joj čak i odlazak na bračno savetovanje i zaista je išla četiri puta. Kad sam već pomislio da smo na dobrom putu, rekla je da više neće ići, naveo je suprug i dodao da je njegova “bolja polovina” zaključila da samo traži treću osobu koja će potvrditi njegove stavove.
- Naše svađe mogu trajati satima. Ona nikada prva ne popusti, čak i kada joj kažem da sam povređen zbog njenih reči. Nedavno sam odlučio da pokušam da ublažim konflikt tako što sam izašao iz prostorije. Ali ona je vikala za mnom da bežim. Znam da nisam savršen. Rekao sam joj i da se možemo rastati ako smatra da nisam pravi čovek za nju. Nikada nije pristala da krenemo tim putem. Osećam se kao da sam zaglavljen u vezi koja ne ispunjava ni nju ni mene. Još malo pa ćemo i u penziju, svađe bi tada mogle biti još gore, rekao je pa upitao šta dalje da radi na šta mu je terapeutkinja odgovorila sledeće:
- Iz vašeg pisma zaključujem da je u vama ostao tek mali tračak nade da će se stvari promeniti nabolje. Jedino u što ste sigurni je to da želite promenu. Ta je promena moguća, ali još nije jasno hoće li to biti unutar ili izvan ovog braka. Ono što vam na samom početku želim napomenuti je i to da se u vašem pismu pojavljuju elementi potencijalnog emocionalnog zlostavljanja, na što bih volela da obratite pažnju, istakla je terapeutkinja pa nastavila.
- Činjenica da navodite kako se često sukobljavate zbog sitnica sugeriše da pravi problem ne leži u tim sitnicama, već u dubljim, nerešenim pitanjima. To mogu biti neravnoteža moći, manjak međusobnog poštovanja ili jedan nimalo ne pokazuje da mari za drugoga. Te ‘sitnice’ proizlaze iz nečeg većeg i možda bi bilo korisno istražiti o čemu se zapravo radi, smatra psihoterapeutkinja pa nastavlja:
- Za to je idealno bračno savetovanje, ali partnerku ne možete prisiliti da u tome sudeluje. Razmislite o tome da krenete sami jer će vas neko saslušati i lakše ćete spoznati što tačno osećate. Šteta je što ona to odbija jer savetovanje za parove ne ide u smeru da se utvrdi ko je u pravu, a ko nije, već o tome da se partneri međusobno ‘prevedu’ na zajednički jezik. Svakome pomaže da čuje što drugi zaista govori, umesto da čuje ono što očekuje ili što misli da već zna, kazala je pa dodala:
- Uvek pobediti i biti u pravu može doneti kratkoročnu satisfakciju, ali dugoročno ima svoju cenu. Optuživanje je vrlo jasno prisutno u vašem pismu, a to vas povređuje i zatvara svaku mogućnost za komunikaciju. Ali, u stvarnosti je retko kad samo jedna osoba sto posto odgovorna za probleme u vezi. Važno je zato tražiti rešenja i korigovati se jer ako se fokusiramo isključivo na pobeđivanje ili dokazivanje ko je u pravu, propuštamo priliku da prepoznamo i promenimo stare, neučinkovite obrasce ponašanja i rešavanja sukoba, kazala je terapeutkinja pa posavetovala:
- Ako partnerka u potpunosti prebacuje krivicu na vas, ne pokušava ništa rešiti i ne odgovara na vaše poruke (što je nepristojno i dodatno otežava komunikaciju), tada ste, kako sami kažete, zaglavljeni. Možda je odrastala u okruženju u kojem nije smela priznati vlastite greške, možda ju je bilo strah posledica ili sram sprečava da ih prizna. Upravo zbog toga bi vam individualna terapija mogla pomoći, barem kao početni korak. Nažalost, ako ona neće hteti da sudeluje i odbacuje svaki vaš pokušaj da popravite odnos, morati ćete razmisliti o vlastitoj budućnosti. Sa 60 godina još uvek niste stari i pred vama su godine koje možete ili ispuniti zadovoljstvom, ili provesti nesrećni. Na vama je da odlučite, zaključila je terapeutkinja, prenosi Moje Vrijeme.
(Kurir.rs/J.M.)
Bonus video: Stručnjaci o glavnom uzroku razvoda brakova